U Srbiji oko 650.000 do 700.000 radnika radi u sferi „sive ekonomije”, koja predstavlja „rak ranu” domaće privrede, zbog čega je potrebna saradnja svih odgovornih institucija na rešenju tog problema. Udeo 'sive ekonomije' u bruto društvenom proizvodu (BDP) Srbije iznosi oko 35 do 40 odsto, što je daleko iznad proseka u Evropskoj uniji. Zemlje EU rade na novim strategijama za suzbijanje „sive ekonomije”, a procenat učešća takve ekonomije u BDP-u povećao i u zemljama EU za vreme svetske ekonomske krize trenutno iznosi oko 20 odsto, dok je pre krize iznosio oko 15 procenata. Mladi ljudi najviše su zaposleni u „neformalnoj ekonomiji”. Čak 95 odsto njih je sa završenom osnovnom školom, zatim dolaze oni sa srednjim i visokim obrazovanjem, ali se, na žalost, sve više povećava broj visokoobrazovanih koji rade u toj sferi. Godišnje se u Srbiji, u okviru neformalne ekonomije, razmeni oko četiri milijarde evra, što je oko 30 odsto ukupne godišnje razmene roba i usluga u Srbiji.
U Srbiji oko 650.000 do 700.000 radnika radi u sferi „sive ekonomije”, koja predstavlja „rak ranu” domaće privrede, zbog čega je potrebna saradnja svih odgovornih institucija na rešenju tog problema, rečeno je danas na konferenciji za novinare o „neformalnoj ekonomiji”.
„Udeo 'sive ekonomije' u bruto društvenom proizvodu (BDP) Srbije iznosi oko 35 do 40 odsto, što je daleko iznad proseka u Evropskoj uniji”, navela je sekretar socijalno-ekonomskog saveta Srbije Čedanka Andrić, na konferenciji na kojoj je predstavljen program „Izgradnja projekta za smanjivanje neformalne ekonomije u Srbiji”.
Istakavši da zemlje EU rade na novim strategijama za suzbijanje „sive ekonomije”, ona je naglasila da se procenat učešća takve ekonomije u BDP-u povećao i u zemljama EU za vreme svetske ekonomske krize i da trenutno iznosi oko 20 odsto, dok je pre krize iznosio oko 15 procenata.
Predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije Dragana Petković-Gajić rekla je da su mladi ljudi najviše zaposleni u „neformalnoj ekonomiji”.
Čak 95 odsto njih je sa završenom osnovnom školom, zatim dolaze oni sa srednjim i visokim obrazovanjem, ali se, na žalost, sve više povećava broj visokoobrazovanih koji rade u toj sferi.
„Godišnje se u Srbiji, u okviru neformalne ekonomije, razmeni oko četiri milijarde evra, što je oko 30 odsto ukupne godišnje razmene roba i usluga u Srbiji”, rekla je Petković-Gajić i dodala da je problem „sive ekonomije” potrebno da zajednički rešavaju svi odgovorni partneri u tom poslu.
Pomoćnik ministra rada i socijalne politike Radmila Bukumirić-Katić istakla je da bi smanjenju sive ekonomije doprinelo šire korišćenje i uvođenje novih fleksibilnih oblika rada, ali i smanjenje cene rada.
Ona je napomenula da se pripremaju izmene zakona o radu, ali nije mogla da kaže kada će one biti usvojene.
Direktor Inspektorata za rad Radovan Ristanović ukazao je da država prvo mora da omogući da se poštuju postojeći zakonski propisi iz te oblasti, kako bi se suzbila „siva ekonomija”, pa tek onda da se razmišlja o uvođenju novih oblika fleksibilnog rada, istakavši da se postojeći oblici često zloupotrebljavaju.
On je naveo da kazne za poslodavce koji zapošljavaju radnike „na crno” iznose 400.000 do milion dinara, ali i dodao da ne zna ni jedan slučaj, u poslednjih pet godina, da su te kazne izrečene u tom iznosu.
Ristanović je naveo i da se procesuira samo oko 20 odsto prijava koje inspekcija podnese, da se veliki broj postupaka obustavi, a da je naplativost kazni mala.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da se Unija zalaže za to da svi poslodavci imaju ista opterećenja, kako ne bi bilo nelojalne konkurencije i dodao da bi smanjenju „rada na crno” doprinelo smanjenje doprinosa koje poslodavci moraju da plaćaju državi.